Roditelji su mi poginuli u saobraćajnoj nesreći, još dok sam bio mali dječak.
Otac je vozio moju majku da se porodi, te noći sam trebao da dobijem sestru, ali nikada nisam. Nažalost, desila se strašna nesreća i oni su izgubili živote, poginuli su, i nema ih više.
Bili su veoma imućni i sve su mi od imovine ostavili.
Živim sa dedom koji me je odgajio i zahvalan sam mu na tome u velikoj kući, a nemam društvo sa strane koje bih mogao da zovem da je napunim barem malo.
Ljudi me osuđuju kako sam tatin sin kada se pojavim na faksu sa kolima ili motorom a niko ne zna moju priču.
Dao bih sve što imam samo da imam još nekog sa kime mogu iskreno bez laži da provodim vreme jer moj deda neće biti tu još puno.
ispovesti.com
0 komentari:
Objavi komentar