Prikazani su postovi s oznakom RODITELJI. Prikaži sve postove
Prikazani su postovi s oznakom RODITELJI. Prikaži sve postove

25. 03. 2018.

IMALA SAM STUDENTSKI KREDIT, ŽIVILA U DOMU I TAKO STUDIRALA, ALI SVE TO MI JE JEDVA POKRIVALO PREVOZ I HRANU...


Imala sam studentski kredit, živjela u studentskom domu, i tako studirala. Mada mi je sve to jedna pokrivalo prevoz i hranu, koju sam jela u studntskoj menzi.


Kada bi otišla kući, u petak bi me već otac pitao, koliko će mi trebati za narednu sedmicu, kako bi mi mogao skupiti.

I ja uvek kažem cifru da pokrijem skripte i to je to. Skromno sam radničko dijete, koje zna kako pored mene, kod kuće još ostaju mlađi brat i sestra, a tu su i roditelji.


Bilo je dana kada sam gladna otišla u krevet jer bi se tako kasno vratila sa faxa da menza više nije
radila.

Nakon uspješnog studija, postala sam doktor nauka , i sada lijepo zarađejm. Od svake svoje plate, s ponosom odvojim trećinu svojim roditeljima, kako bi im pomogla, jer očeva penzija nije dovoljna

i ne mogu opisati koliki ponos osjećam zbog svega toga, što sada mogu vratiti barem dio onoga to su oni za mene uradili i žrtvovali se.

ispovesti.com

29. 01. 2018.

KAO BEBU SU ME OSTAVILI PRED SIROTIŠTEM, ODRASLA SAM U DOMO I UVIJEK SAM BILA SLABAŠNA


Ostavili su me još kao bebu ispred sirotišta tek rođenu. Odrasla sam u domu i bila najslabija, uvijek su mi otimali hranu, tukli me, ponižavali i još mnogo toga. U školi sam za razliku od ostalih bila odlična, završila sam i srednju školu, ALI…završila sam kao i svi, NA ULICI, bez krova nad glavom. Spavala sa svuda, švercala se u domu, ispod mosta, u parku…


Tako jedan dan u parku mi prilazi neka starija žena sa psićom koja je svakodnevno šetala psa i pita me da li bi željela da joj pomažem po stanu, jer je nemoćna i bolesna i da bi mi dala sobu da živim kod nje, ako želim. Pristala sam, međutim nisam mogla vjerovati gdje sam došla, stan od preko 100 kvadrata, a ona je bila udovica nekog oficira, poslovni prostori, penzija, kućna pomoćnica, ma sve, da se izgubiš kada sve to vidiš.

Nije joj ni trebala moja pomoć, ubrzo mi je pronašla i posao. Nisam imala mamu, ni bake, ali prema toj ženi sam osjećala nešto uzvišeno, božanstveno. Živjeli smo tako zajedno 3 i po godine i ona je na moju žalost preminula.


Sve je ostavila meni, stan, dva poslovna i priličnu sumu novca. Konačno imam sve o čemu sam sanjala, ali bez nje sve ovo je ništa, mnogo mi fali, kao da je dio mene otišao. Mislila sam da sam jaka i da mi nikada niko neće nedostajati ali...ona mi zaista nedostaje

ispovesti.rs / komicnistatusi.com

19. 04. 2017.

RODITELJI SU MI ZABRANILI DA BUDEM S NJIM, ALI JA SAM IH SE ODREKLA I POBJEGLA KROZ PROZOR



Zbog njega sam sve napustila, svoje roditelje, oca i majku, kako bi ibla snjim. Pobjegla sam kroz prozor da bih se udala za njega. Kada su moji rodtelji to saznali, odrekli su me se. On je musliman, i nisu mogli da to podnesu. Mislila sam da je on baš muškarac koji će me paziti, čuvati, voljeti i poštovati.



Vremenom je bilo upravo i bilo tako. Nikada mi nije branio da odem u crkvu i pomolim se, govorio je da je Bog jedan. Moliti se u crkvi ili džamiji, molimo se istom Bogu. Kako je vrijeme prolazilo, počela sam uviđati da ono u šta ja vjerujem nije to-to.



Kada sam mu to priznala, samo mi je dao knjigu da pročitam. U njoj je bilo objašnjenje šta znači islam, ko je pravi Bog, ježila sam se dok sam čitala.




Išla sam u džamiju s njim, iako nisam znala da klanjam, on mi je prvu maramu svezao na način na koji to treba i poljubio me u čelo. Moje putovanje s njim se nastavilo uz dvoje djece, a jedno od njih ima težak hendikep.


Ja sam postala muslimanka i lakše mi je da razumijem zašto mi je Bog poslao ovo iskušenje.




Nedavno su mi se i roditelji razboljeli, mama je dobila rak i pala je na postelju, tata nije mogao da brine o njoj jer nema jednu ruku.



Otišla sam do njih, nisu mogli da vjeruju. Mislili su da im nikada neću oprostiti što su me se odrekli. Uz pomoć svog supruga, koji ima zlatno srce, ja sam došla kod svojih roditelja, omogućila im da imaju liječenje, brinem se svaki dan o njima, baš kao i on, kao da su i njegovi roditelji.




Mama svaki dan plače, dodiruje njegovo lice i zahvaljuje se. Uzme je kao malo dijete u naručje i odnese u kupatilo da je okupam i sredim.



Ovo pišem jer želim da kažem da NE vrijede velike predrasude prema muslimanima, treba dati šansu čovjeku, ja sam dala i nikad se nisam pokajala.


ispovesti.rs

16. 04. 2017.

DOK SMO SAPVALI IZBIO JE POŽAR. BIO SAM KLINAC, NEKIH 6 GODINA KADA ME JE TATA PROBUDIO…



Dok smo sapvali izbio je požar. Bio sam klinac, nekih 6 godina kada me je tata probudio i rekao da brzo napustim kuću, jer KUĆA GORI!!

Brzo sam bio vani, tamo su već bili mama i stariji brat, ali mlađa sestra i tata se nisu pojavljivali.


Sekunde su bile kao minuti, čekali smo, gledali ka ulaznim vratima, ali oni se nisu pojavljivali. Kada su došli vatrogasci, provalili su unutra i ubrzo iznijeli tatu i sestru koji su bili van svijesti. Tata je davao znakove života, ali mala sestra je bila već tada mrtva i svaki pokušaj oživljavanja nije imao nikakvog efekta.

Tata se nekako oporavio, preživio je trovanje dimom koje je imao, ali nikada se nije pomirio sa situacijom da nije spasio svoju malu princezu.



Kao krivca je pronašao moju mamu koja je trebala iznijeti sestru, ali ona je u strahu za svoj život istrčala bez da je ušla u njenu sobu i ponijel je sa sobom. Ubrzo nakon te tragedije mama i tata su se rastali.

Tata nije bio u psihičkom stanju da se stara o meni i mome bratu, a mama zbog svega počela da se

opija, nije se trijeznila i socijala služba je mene i brata smjestila u dom.


Bili smo idealna porodica, puna ljubavi, sreće i smijeha. Mogli smo biti šta smo željeli, kako ja tako i moj brat i sestra, ali sve se promijenilo u samo jednoj sekundi zbog samo JEDNE ISKRE. ŽIVOT JE… ne znam.




ispovesti.rs



12. 04. 2017.

ZNAM JA DJECO MOJA DA SE DANAS BRZO ŽIVI, DA STE OBRAZOVANI I PAMETNI, ALI DJECO MOJA, SHVATITE DA NE MOŽETE BITI SRETNI AKO NEMATE ISTINSKU PRAVU LJUBAV




Djeco, znam ja da se sada brzo živi i da ste svi vi obrazovane, pametne, ali shvatite da niko ne može biti istinski sretan ako nema pravu ljubav i skladnu porodicu.



Kad smo se vaš deka i ja upoznali on je bio takav džentlmen, kupovao mi je cveće, na korzou me stalno pogledavao, otvarao mi vrata, govorio mi da sam najljepša, evo sada, nakon 55 godina braka, kada imamo sve vas (djecu i unuke), kada smo postigli zajedno sve ovo, kada smo zašli u starije doba života, svakog jutra mi kuha kafu i budi rječima ,,dobro jutro ljepotice moja moja”, ljubi mi nježno ruku, otvara vrata...



Znajte da nema veće sreće od ljubavi i poštovanja, a sve ostalo je prolazno. Voli vas i ljubi baka! – Ovo je meni i sestri bliznakinji napisala baka za 26. rođendan, rasplakala sam se nakon ovakvih riječi.

ispovesti.rs

10. 04. 2017.

UKOLIKO IMATE NEMIRNO DIJETE, VI STE VJEROVALI, ILI NE, SRETAN RODITELJ




Sa ovakvom decom nije lako, ali teši činjenica da će pre nego poslušna deca, oni izrasti u uspešne i sposobne ljude

Dakle, vaše dete je temperamentno. Pa, imamo novost za vas – vi ste srećan roditelj! Istina je da temperamentna deca mogu biti pravi izazov za neiskusne i mlade roditelje, ali, ako se ti roditelji dobro informišu i ulože trud i vreme u odgoj temperamentnog deteta, gotovo da možemo da obećamo da će ono izrasti u jednog sjajnog i bistrog tinejdžera.

S unutrašnjom motivacijom i velikom pokretačkom snagom, ovakva deca kada nešto naume – to i ostvare. Ako se roditelji odupru sopstvenoj potrebi i pritisku okoline da ih “slome” (ili, roditeljskim rečnikom, dovedu u red) temperamentna deca često postaju lideri u različitim oblastima života – u društvu, sportu, karijeri.



Šta je, zapravo, temperamentno dete? Neki roditelji kojima je teško da se s takvom decom bore, reći će da je njihovo dete tvrdoglavo ili teško, ali na takvu decu možemo gledati i kao na decu s jakim karakterom koja izrastaju u ljude od integriteta i kojoj nije jednostavno nametnuti mišljenje.

Temperamentna deca žele da sama iskuse stvari u životu, radije nego da na tacni prihvate ono što im je servirano. Očajnički žele da budu gospodari svoje sudbine, a ponekad će svoju želju da uvek budu u pravu postaviti kao prioritet.

Kada im se u glavici razvije neka ideja, teško da mogu da misle na bilo šta drugo dok to ne ostvare. Temperamentna deca imaju snažna osećanja i isto tako snažno ih pokazuju, živeći punim plućima.

Sa malim nevaljalcima morate pažljivo postupati

Često, temperametna deca su sklona žučnim raspravama s roditeljima. Ipak, imajte na umu da je i za raspravu potrebno dvoje. Ne morate da reagujete raspravom i vikom svaki put kad vas dete isprovocira! Ako ste u stanju da duboko udahnete i podsetite sebe da je moguće da se rasprava ne pretvori u tešku svađu, a da opet postignete ono što želite, naučićete kako da ove situacije predupredite. (Ne dozvolite četvorogodišnjaku da vas toliko iznervira da i sami počnete da se ponašate kao dete!)



Roditelji koji pažljivo posmatraju svoju decu i njihovo ponašanje, mogu da izbegnu žučne svađe čak i ako imaju temperamentno dete. Ovo tako što će pokazati razumevanje za njihove stavove i želje dok postavljaju granice, tako što će deci davati mogućnost izbora i pružati alternativu ako im nešto ne dozvole. Tako što će razumeti da poštovanje mora biti obostrano. Tako što će zauvek zaboraviti na rečenicu: „Zato što ja tako kažem!”

Traženjem rešenja kojim će i dete i roditelj biti zadovoljni umesto jednostranih postavljanja pravila koja čak nećete ni objasniti detetu, postići ćete dve bitne stvari – vaše dete neće biti eksplozivno jer neće imati potrebu za tim (pokazali ste da je i njegovo mišljenje važno) i naučićete ga nekim osnovnim veštinama pregovora i postizanja kompromisa.

Temperamentna deca nisu samo “teška”. Ona osećaju da je njihov integritet ugrožen onda kada su primorani da se bespogovorno i bez jasnog objašnjenja povinuju nečijoj volji. Ali, ako im date neki izbor, alternativu, osećaj da se i oni, ipak, pitaju, sarađivaće sa zadovoljstvom. Ako vam ovakvi saveti smetaju jer poslušnost deteta i njegovu disciplinu smatrate važnijom od poštovanja njegovog karaktera, razmislite još jednom.

Naravno da želite da odgajite odgovorno, razumno, obzirno dete koje će umeti da postupi ispravno i onda kada je to teško. Ali, to ne podrazumeva bespogovornu poslušnost. To podrazumeva da će dete uraditi pravu stvar zato što mu je jasno da je baš to najbolji način da reši problem, ne zato što ste mu vi tako rekli. Uspeh je ako je vaše dete izabralo pravi put, bez obzira na to šta ste mu vi savetovali. Poslušnost je kada dete radi šta mu se kaže, bez obzira na to da li je to pravi put.

Oni su deca sa stavom

Dakle, naravno da ćete želeti da vaše dete radi ono što mu vi savetujete. Ali, ne zato što je poslušno (ili, što bi se u našem narodu reklo, što “sluša”) i što mu je utuvljeno da bi uvek trebalo da radi ono što odrasli kažu. Ne, vi bi trebalo da želite da vas dete sluša zato što vam veruje. Zato što je naučilo i uvek ima na umu da, čak i ako ne možete da udovoljite njegovim željama, to je zato što želite za njega ono najbolje.



Sigurno da želite da odgajite dete koje ima samodisciplinu, koje preuzima odgovornost, koje je obzirno i, što je najvažnije, dovoljno pronicljivo da samo zaključi kome može da veruje i kome može da dozvoli da utiče na njegove stavove i mišljenja.

Ako odlučite da po svaku cenu odgajate poslušno dete, slomićete njegovu volju i temperament i ostaviti ga bez odbrambenog štita za uticaje drugih ljudi koji često i neće želeti ono najbolje za njega. Štaviše, to je izdaja zaveta koji smo svi potpisali onog dana kada smo postali roditelji.

Da zaključimo – temperamentna deca umeju biti energična, istrajna, uporna i “teška”. Ali, ako ih na pravi način podižete, ona postaju daleko sposobnija, ostvarenija, uspešnija biće od “poslušne” dece na kojoj danas možda zavidite svojim prijateljima.

ekskluziva.ba

03. 04. 2017.

OTAC JE VOZIO MAJKU DA SE PORODI, TREBAO SAM DOBITI SESTRU, ALI NAŽALOST, POGINULI SU U SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI




Roditelji su mi poginuli u saobraćajnoj nesreći, još dok sam bio mali dječak.



Otac je vozio moju majku da se porodi, te noći sam trebao da dobijem sestru, ali nikada nisam. Nažalost, desila se strašna nesreća i oni su izgubili živote, poginuli su, i nema ih više.

Bili su veoma imućni i sve su mi od imovine ostavili.

Živim sa dedom koji me je odgajio i zahvalan sam mu na tome u velikoj kući, a nemam društvo sa strane koje bih mogao da zovem da je napunim barem malo.



Ljudi me osuđuju kako sam tatin sin kada se pojavim na faksu sa kolima ili motorom a niko ne zna moju priču.

Dao bih sve što imam samo da imam još nekog sa kime mogu iskreno bez laži da provodim vreme jer moj deda neće biti tu još puno.



ispovesti.com

NE ZNAM KAKVI SU DRUGI RODITELJI, ALI MOJI SU NAJGORI NA SVIJETU KOJI MOGU BITI




Moji roditelji su najgori roditelji koji postoje! Mog mlađeg brata dali baki i deki da živi sa njima od njegove treće godine, bilo im teško hraniti dvoje djece.

Zbog njihove sebičnosti odrasla sam bez brata pored živih i zdravih roditelja, on odrasta sa bakom i dekom, koji jedva da se mogu brinuti o sebi, bez roditeljske ljubavi, mada ni mene mama nikad nije poljubila ni zagrlila, nikad nisam imala podršku, rijec topline.



NIKADA NISAM OSJETILA LJUBAV.

Čim sam napunila 18 godina mene su zaposlili, a oni ne rade nijedno i očekuju od mene i brata da ih izdržavamo, iako su zdravi i sposobni oni “ganjaju”  socijalnu pomoć.


Na kraju nakon svega teškog što smo proživjeli, brat mi je danas najbolji prijatelj i jednini rekla bih. Moje roditelje najviše boli to što sam ih prošle godine napustila i što sam dovela mog brata da živi kod mene.



Želja mi je da mu pokušam obezbijediti uslove za dalje školovanje, obzirom da je odličan đak. Želim da barem on završi fakultet kada je nisam imala priliku.

novi.ba

Popularni članci

 

BAKINA KUHINJICA Template by Ipietoon Cute Blog Design