Moj kompleks me je naterao da ostvarim nešto u svom životu. Kada je porodična firma propala i kada smo ostali bez dinara mene je nerviralo kako to da ne mogu više da kupim šta hoću, da izađem kad hoću itd a imao sam 18god tada.
Već svi moji drugari iz tog okruženja dobijaju kola od roditelja, ili koriste njihova (dobra kola), a ja koji sam do juče maltene imao najviše sad ne mogu Juga sebi da kupim.
Tada sam krenuo prvo da se foliram, da neće da mi kupe dok ne položim vožnju koju sam navodno padao 100x (a položio sam iz prve).. I tako sam vremenom morao sebe da teram da smislim kako da opet imam para da pariram društvu, i evo sada sa 25god imam 2 radnje sa tehnikom i jednu prodavnicu auto delova. Zarađujem dobro, a u međuvremenu su se i moji stabilizovali opet. Poenta je da sve možeš samo moraš da nađeš ono što te vuče (iako je mene vukao kompleks a sada me iskreno baš briga za te ljude, ni ne viđam ih), da sam imao od mojih vrv bi još uvek bio prva god faksa i trošio njihove pare..
0 komentari:
Objavi komentar