Uvek, kada bih položio neki ispit, prvo bih nazvao moje kući da im kažem, a baka se uvek najviše radovala tome i stalno je grabila telefon da mi ona prva čestita.
Međutim, preminula je i ja sam danas položio prvi ispit poslije njene smrti. I zovem moje kući da im saopštim i očekujem da čujem onaj njen veseli glas i reči:”Bravo dušo, nije baba ni sumnjala u tebe, znala sam ja da ćeš ti to položiti.”
I pored toga što sam vidio da su se moji iskreno obradovali, meni je ona falila. Došao sam kući, zatvorio se i isplakao kao malo dete.
0 komentari:
Objavi komentar