Moji majka i otac su nezaposleni. Sramota me je zbog toga, a oni nikada nisu ni pokušali da nađu posao.
Ne volim kada me u društvu pitaju čime se bave moji roditelji, jer znam da će me popreko gledati. Izdržavaju nas baba i deda i nismo u mnogo lošoj finansijskoj situaciji, ali mi to sve više smeta. Drugima su roditelji primer, a ja moram sama da tražim uzor, nekoga na koga mogu da se ugledam. Danas sam se posvađala sa majkom. Sve mi se skupilo.
Od tate odavno ne očekujem ništa ali sam se nadala da je sa majkom drugačije. Danas mi je matura, kraj osmog razreda, a sedim u sobi i plačem. A ne smem ništa da im kažem jer se plašim da ću da ih povredim. Mnogo ih volim, ali stvarno ne mogu više ovako. Postaje nepodnošljivo!
0 komentari:
Objavi komentar