Ja sam sretan čovjek. Oženio sam se brzo, na prvu loptu. Znao sam da je ona ta. Pogodio sam. Radi kao i ja ali joj nije teško da posle posla zasuče rukave i napravi kiflice, napravi gibanicu, tulumbe, princes krofne, vanilice.
Često ustane u 5.30h ujutru da mi pripremi palačinke ili ispeče neke integralne stvari u rerni koje volim, pa tek onda ide na posao.
Pošto radim do 17h na posao svakog dana nosim i verujte mi nimalo ne zavidim kolegama koji u pauzi idu da kupuju ručak.
Kuća nam blista koliko je čista. Ni na šta je ne tjeram već ona sama kaže: znam kako se ponaša prava žena i kako kuća treba da izgleda.
Često i ja njoj pripremim nešto i sretan sam kada vidim njen osmeh.
Mislio sam da ovakve djevojke ne postoje, da to samo može biti u filmovima i nekim bajkama, ali evo, ona ipak postoji, i oženjen sam njome.
Cijenim je i poštujem jako puno. Ne bih je prevario ni za šta na svijetu.
Pored kuhinje kao osoba je takva da sam njenoj majci barem 500 puta se zahvalio kako je vaspitala kćerku.
ispovesti.rs
0 komentari:
Objavi komentar