ČovJek iz provincije zove kuma iz Beograda.
– Alo, kume, ‘de si, šta radiš… Da te pitam, možeš li da zaposliš negdJe ovog mog malog, sad je završio srednju školu, pa baš i nema želju da uči dalje, završi fakultet i slično...?
– Naravno, kume, pošalji ga kod mene u Beograd, odmah ga ubacujem u skupštinu, imaće 2000 eura platu, ništa ne radi, čita novine, pritisne dugme koje mu kažu da pritisne i to je to nije uopte teško i naporno, a fino će zarađivati.
– Joj, kume, mnogo je to para za mladog čoveka, iskvariće mi se, pa šta ću onda.
Daj nešto za malo manje para, a da malo više mora da radi.
– Dobro, može onda da bude predsjednik Upravnog odbora u mojoj firmi, tu mu je plata 1500 eura, dođe jednom-dvaput nedjeljno na posao, ima sekretaricu, službeni auto, vozača, telefon, ni to nije teško, a fina para kume.
– Ma, kume, mnogo je i to. Ima li bre neki posao da se radi 8 sati dnevno, 5 dana nedjeljno, a da zarađuje 30 – 35 hiljada dinara?
– E, kume, za to mu treba fakultet, to teško da ti mogu pomoći.
Smiješno, ali istinito! Ovo je nažalost naša surova realnost!
bonitorecepti.com / bakina-kuhinjica.blogspot.ba
