Prikazani su postovi s oznakom POUCNA PRICA. Prikaži sve postove
Prikazani su postovi s oznakom POUCNA PRICA. Prikaži sve postove

17. 02. 2018.

PRIČA IZ PORODILIŠTA ZBOG KOJE ĆE VAM POTEĆI SUZE - ZNATE DOKTORKO, LIJEPO ŽIVIMO, MUŽ RADI, ON NE PIJE, IMAMO HRANE I PONEŠTO SKUHAMO...


Priču, koju ću vam ispričati, više je nego istinita, i ukoliko je počnete čitati, brzo će vam krenuti suze na oči. Ovo je nažalost naš surova realnost, ali sa veoma dobrom porukom.

Za sreću je potrebno samo malo...


Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se…

Babica mi prilazi i kaže: “Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sljedećeg mjeseca, a beba je baš mala.”

“Kako se zoveš”, pitam i prilazim ženi.
“Melisa”, kaže jedva čujno.
“Odakle si?”, nastavljam sa pitanjima.
“Odavde“, kaže, “tu sam se udala“.

“Dobro Melisa, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte”, pitam.

“Da, odgovara kratko. Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hljeba i ponešto skuvamo. Lijepo živim, ne žalim se”, priča meni Melisa.


Ja počinjem da se ledim… Shvatam da je iskrena. Da je to stvarno tako. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu.

“Melisa, koga imaš ? Brata, sestru”, upitam.

“Samo sestru, doktorka, ali ona je u hraniteljskoj porodici. Znate, mama je umrla, tata radi po cio dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vrijedna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu.

Kaže on meni, Melisa našao sam ti muža. I doveo ga. Idi, dijete sa njim, biće ti bolje nego ovdje. I tako sam se ja udala“, kaže.

“I je l ti lijep muž”, pokušavam da se našalim.

“Dobar je“, prozbori i nastavlja da šuti. Samo grimase na licu pokazuju da je boli. Mlada žena koja prihvata realnost, ma koliko bila teška, koja ne zna za bolje, mrtva u svojoj nemoći da bilo šta promijeni.

Babica mi donosi njene analize krvi… Bacam pogled na papir i steže mi se knedla u grlu. Teška anemija, hipoproteinemija.


“Znate, nastavlja, ovo je djevojčica. Zvaću je Amina. Imam stvari. Sve sam oprala i složila, znate stvarno su ko nove. I pelene, imam i pelene. Nego, nemojte da se ljutite mislim da ću da se napnem.”

“Napni se, Melisa”, kažem i gledam u babicu. Svi šutimo. Nemamo riječi. A iznutra nas steže, boli…
Hajde Melisa, najjače što možeš, napni. Melisa sluša, njeno mršavo tijelo daje svu svoju snagu, i ona se porodi.

Beba mršava, ali lijepa, plače, crnokosa.
“Dušo, mama te je dočekala. Dušo, dajte mi je da je ljubim”, kaže.
Uzima je, grli, ljubi i plače od sreće.
“Dušo, ti si meni sve. Koliko je teška, doktorka?“, pita.
“Evo samo malo, Melisa, izmjerićemo bebu”, objasnim.

Beba je teška 2.200 grama. Terminska beba, beba gladne Melise.

“Lijepa je doktorka, stvarno je lijepa”.
“Jeste Melisa, lijepa…“
Tjeram babicu da joj donese stvari, da je presvučemo. Babica obara pogled. Odlazi u pripremu i donosi kesu, najlonsku, običnu i u njoj jedna stara spavaćica, jedna kesa uložaka i sapun.


“Melisaa, jesi li gladna, žedna?”
“Nisam, ješću kasnije. Ne brinite, ne treba meni mnogo”. I prvi put Melisa je imala takav vedar osmijeh.

Izlazim iz porodilišta. Čeka me nizak čovjek.

“Ja sam Melisin muž. Da li je Melisa dobro?”

“Jeste”, kažem i gledam ga. Iznošena majica, ali čista, velika trenerka i pocjepane patike. Ruke, grube, ranjave. Porodila se i beba je dobro. Sretan je.

“Molim vas, dajte ovo Melisi”, reče i pruža malu kutiju plazme i sok.

“Neka jede, treba da doji, a ja ću doći sutra… Eto krenulo mi, imam da radim,…”

Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene.

Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmjehuje mi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja, koja je čista.

Shvata moj pogled. Gleda me u oči i kaže.

“Oprala sam je i osušila se. Toplo je. Vidite”, kaže i pokazuje na stočić kraj kreveta.
okovi, napolitanke, plazme, čokolade.


“Dale su mi, nisam uzela.

Kažu, jedi Melisa, vidi kako si mršava, a mi debele”.

Namještam osmijeh i gledam oko sebe.

Ove divne žene iz sobe su osjetile da treba da joj pomognu i donijele su joj od uložaka do hrane, a da je pritom ni jednog trenutka nisu uvrijedile.

Dolazi dan otpusta. Pri polasku Melisa dolazi da se zahvali.

“Hvala vam na stvarima za bebu. Nije trebalo.“
“Neka Melisa, uživaj. Nije to ništa.”
“Hvala , hvala…”

A on ih čeka… Ljubi ih u kosu i daje Melisi jednu ružu.  Tako se valja!

Gledam ih i mislim.

Koliko ti je stvarno potrebno da budeš sretan? Zaista ne znam.


Zadnjih godina, mnogi ljudi, iako imaju sve što im treba za ugodan život, čak i više od toga, jednostavno nisu sretni i zadovoljni, a pogledajte njih, imaju tako malo, ali su toliko zadovoljni i sretni, jer njima je i to malo sasvim dovoljno da žive sretno i ponosno.

buka.com / svetlastrana.ovh

03. 04. 2017.

TUŽNA, SMIJEŠNA I VEOMA POUČNA PRIČA - MLADIĆ SE OŽENIO PRIJE PAR DANA, KUPIO NOVE PANTALONE I ŽELIO IH POTKRATITI...




Mladić se oženio prije nekoliko dana. Otišao je u dućan i kupio sebi lijepe hlače koje je trebalo pokratiti.

Razmišljao je o tome šta bi učinio...?

Odnese ih majci i moli je neka ih pokrati za četiri prsta. Majka se podobro posvađala sa snahom, dok je on jutros bio u dućanu. Nije htjela ni čuti i uzvraća mu: “Ja, uvijek samo ja radim?! Nosi ih onoj svojoj jezičarki, neka i ona malo radi!”



Sin uzme hlače i odnese ih ženi: “Draga moja, – započne joj slatkim riječima – pogledaj, ove su mi hlače preduge. Zamolio bih te skrat mi ih za četiri prsta.”

“Meni to kažeš?! Nosi ih svojoj materi; ona je gospodarica, ona zapovijeda i želi sve učiniti. Neka učini i to!”

Jadni muž vidi kako je bura u kući blizu; uzima hlače i ide krojaču. Samo jedan trenutak i sve je gotovo. Vraća se kući zadovoljan; stavlja hlače na krevet, da one dvije ne vide, i ode na posao.


Prošao je koji sat i snaha je otišla iz kuće. Majka počinje u sebi mrmljati:

“Jadni moj sin. On je stvarno dobar, gdje se namjerio baš na nju. Ona je obična zmija koja ne pozna nikakav obzir, nered prve klase… stvarno mu moram skratiti one hlače!”

Ode u sobu, uzme hlače, skrati ih. Dok ih je vraćala na krevet, počinje ponovno kao i prije mrmljati: “Kako će se moj sin lijepo iznenaditi kada dođe. Blago onom tko ima majku kao što sam ja… majka je sve u ovoj kući.”

Snaha je završila svoj posao i vratila se kući. Zaključa se u svoju sobu. Ugleda hlače svoga muža.

Uzme ih i, ne obraćajući previše pozornosti na izgled, skrati ih za četiri prsta, govoreći u sebi:



“Želim iznenaditi svoga muža. Jadnik, danas se osjećao ružno zbog one svoje starkelje. Ma ja svoga muža cijenim i volim.

Razmišljajući tako, previje hlače, pošto ih ona pokratila, stavi ih na krevet i sretna čeka svoga muža. Sutra je nedjelja. Tonino ide sigurno u crkvu.

Ustaje i oblači nove hlače sa zadovoljstvom. Oh, kakvo iznenađenje! Jedva mu pokrivaju koljena!



vicdana.rs



02. 04. 2017.

U VOĆNJAKU JEDNE KUĆE NA KRAJU GRADA PISAO JE JEDAN NATPIS...




Na ogradi u voćnjaku jedne kuće na kraju grada stajao je natpis...



»Prodajem rasnu štenad«. Neki je dječak pozvonio, a kad se domaćin pojavio, gurnuo je dečko ruku u džep i rekao:

»Imam dva eura i 37 centa.

Mogu li pogledati štence?

«  Čovjek je zviždnuo i iz kućice na kojoj je pisalo »Lady«  izašla je kuja  koju je pratilo petero štenadi. Jedno je malo šepalo.


»Što mu se dogodilo?« – upitao je dječak. »Veterinar je rekao da ima blago iskrivljenje šape.

Vjerojatno će šepati cijelog života.«

»Kupio bih ga, ako je moguće,« – ponudio je dječak. Gazda mu ga je htio pokloniti, ali dječak je odgovorio:  »

On je jednako vrijedan kao i drugi, svake ću sedmice donositi novac dok ne namirim njegovu cijenu.« »


Ali zašto kupuješ bolesna psa?

Neće moći trčati s tobom niti ćeš s njim moći u planine!«

Dječak se sagnuo i zasukao nogavicu da pokaže svoju nogu.

Bila je iskrivljena i imala metalnu šipku. »Znate, ni ja ne mogu trčati, psić treba nekoga tko će ga razumjeti.«

komicnistatusi.com

29. 03. 2017.

GDJE IMA LJUBAVI, ZA NJOM DOLAZE I BOGATSTVO I USPJEH (VEOMA POUČNA PRIČA)




Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt, kada je ugledala tri starca pred svojim vrtom. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla:

” Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite šta god.


Starci su je upitali: ” Je li Vaš muž kući? ”

“Ne “, odgovorila je, nije.”

“Onda moramo otići, ” rekli su.

Uveče kada joj se muž vratio, žena mu ispriča što se dogodilo.

”Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra “, rekao je muž, i žena je otišla da pozove starce na večeru.


”Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv.”

Rekli su joj starci. ”Zašto ne?"

Upitala je iznenađena žena. Jedan od staraca pokaza na jednog i reče:

”Njegovo ime je Bogastvo.”

Potom pokaza na drugoga i reče:

”Ovome je ime Uspjeh.”

”Meni je ime Ljubav.”

”Sada pođi mužu i skupa odlučite kojega biste od nas tri pozvali unutra.”


Žena se je vratila u kuću i sve ispričala mužu.

Muž presretan reče:

” Super! Pozovi Bogatstvo da sa svim i svačim napuni našu kuću!” ali ona ipak nije bila zadovoljna s njegovim preijdlogom:

”Zašto radije ne bih pozvala Uspjeh ?”

Razgovor između njih je slušala njihova kćer i sva oduševljena rekla:

”Zar ne bi bio bolje pozvati Ljubav? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju!”

Poslušavši savjet njihove kćeri, muž je rekao ženi:

” Pođi i zamoli Ljubav neka bude naš gost. ”


Žena je pošla i upitala:

” Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost.”

Ljubav je sjedjela u svojim invalidskim kolicima i skupa sa njima se odvezla u kuću.

Druga dva starca su krenula za njom.

Zaprepašćena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspeh, kada je ona pozvala samo Ljubav?


Starci su u jedan glas odgovorili:

”Da si pozvala Bogatstvo ili Uspeh, druga dva bi otišli. No, ti si pozvala Ljubav i gdje god Ona ide, mi je sliedimo!”

uspesnazena.com

Popularni članci

 

BAKINA KUHINJICA Template by Ipietoon Cute Blog Design