Muž i ja smo bili u trgovini i na redu za kasom, taman da stignemo na red, kad ispred nas iskoči neka klinka, 15-16 godina držeći u ruci sok i kaže, ‘Je l’ mogu ja pre vas jer imam samo ovu 1 stvar, a stvarno žurim?’
Muž kaže da može i tako se ona ugura preko reda. Znači, poludila sam jer smo već čekali preko dvadeset minuta u redu.
Potapšem je po ramenu i kažem joj da smo mi stigli prvi, a ona me ono hladno ignoriše. Muž nista ni da zucne. Bila sam bijesna dok smo se vozili ka kući i ni riječ nisam progovorila.
Kada smo stigli kući, počela sam da plačem jer me nije uopšte branio. Odgovorio mi je da ne dramim previše. U afektu sam se razbijesnela i opalila mu šamar. Uhvatio me je za kosu i rekao da ne opravdava nasilje niti da bi me ikada udario, ali da ako još jednom podignem ruku na njega, tražiće razvod.
Otad je prošlo 3 meseca. Jesmo se pomirili i sve to, ali čini mi se da nam je komunikacija dosta slabija, on je nekako i dalje hladan prema meni. Pitam se da li je moguće da sam ga toliko povredila.
ispovesti.rs
