Ali, iako već javno najavljena, samo nekoliko dana prije održavanja rasprave, naprasno je zabranjena i preseljena u dvoranu u blizini parlamenta.
Riječ je o vrlo neobičnom potezu uskraćivanja demokratske rasprave o jednom medicinskom postupku kao što je vakcinisanje. Došlo je do gušenja i očitog zataškavanja događaja koji je samo trebalo naučno da ispita sigurnost vakcina koja se ubrizgavaju svim Evropljanima, nekima i prisilno.
Zbog toga smo dr Srećka Sladoljeva upitali za utiske, a on je ovim putem, između ostalog „struku“ pitao: Ako se vakcine ne smijju ispitivati, jesu li one uopšte medicina?
Pročitajte intervju koji je u mnogim zemljama zabranjen:
Gospodine Sladoljev, što se zapravo dogodilo u Briselu, na svom Fejsbuku ste napisali da je „situacija gora nego što mislimo“? Po pitanju čega?
To je lični doživljaj slike svijeta oko mene. Na Fejsbuku sam slobodniji da izrazim ono što osjećam. Obraćam se onima koji su me iz nekog razloga prepoznali kao „prijatelja“. A prijateljima se možemo poveriti? Na oči naviru slike, s jedne strane njih niti tuce s nagomilanim bogatstvom koje je jednako sveukupnoj materijalnoj bijedi polovine stanovništva svijeta, a ti, gle, ne mogu spavati od brige šta će s njima biti!
Radi dobrobiti njihovog zdravlja, medicinski postupak sa „pištoljem na slijepoočnici“ ne smije se ni ispitivati! Teorija zavjere! Za sve drugo mogu da odem po drugo mišljenje, pa će im jedni savjetovati da seku nogu, a drugi da to nikako ne čine!
Zbog toga su lekarske vizite i konzilijarne odluke. Ako se vakcine ne smijju ispitivati, da li su one uopšte medicina?
Riječ „gore“ se nametnula; šta ako je 30 milijardi dolara godišnjeg prometa od vakcina „ulaganje“ u neki veći „biznis“? Sve stavite u kontekst činjenice da se ispitivanje ovog medicinskog postupka onemogućilo od strane Evropskog Parlamenta, navodne govornice navodno „slobodnog“ svijeta.
Šta kaže dr Endru Vejkfild (Andrew Wakefield)? Kako komentariše zabranu rasprave o vakcinama u EU parlamentu?
Dr Vejkfild je iznad blještavih kulisa od stakla i čelika i nameštaja od egzotičnog drveta. Nije ni spomenuo otkazivanje mesta rasprave planirane dva meseca unapred. Evropski Parlament je pokazao pravo lice. Nije vredan spomena.
Jeste li primetili da uporedo sa zabranom rasprave o vakcinama u Evropskom parlamentu u Hrvatskoj jača neka veštački izvedena propaganda protiv nevakcinisanih, šta se događa? Je li razlog tome to što su mnogi roditelji odbili da vakcinišu decu u poslednje vreme?
Da. Tako je kada ponestanu argumenti i tlo se „izmiče“ pod nogama. Dekapitovane žabe skaču unaokolo, prazne glave zamućenih očiju proizvode nekakve zvukove. Govorim o utisku u poetskom maniru. Neko mi je juče poslao Matoševe stihove. Želite da ih čujete?
U jednom od tih propagandnih članaka pročitala sam da su zbog nevakcinisanih ugrožena i vakcinisana deca? Molim vas objasnite mi kako vakcinisana deca mogu da budu ugrožena, znači li to da vakcina uopšte ne štiti, kako prodaju priču da štiti?
Tako bi mogle da zaključe baš dekapitovane žabe. Zaključuju da su nevakcinisana deca zbog nevakcinisanja prenositelji bolesti. Oni su opasni vektori. Sami ne oboljevaju, ali kretanjem kroz populaciju ugrožavaju neotpornu vakcinisanu decu. Čemu onda vakcinisanje?
Možete li mi molim Vas reći, na studijama medicine, koliko prosečni student u celom školovanju uči o samim vakcinama i vakcinisanju i šta uči? Smatrate li da naši lekari nisu dovoljno upućeni u stvarnost?
Ne uče baš ništa. Nabubaju kako je to dobro i to je sve. Da nije bilo kritičnog promišljanja ranijih medicinskih „istina“, ne bismo odmakli od Aviceninog medicinskog kanona. Paracelzus ga je javno spalio. Onda su ga proganjali isto kao što danas proganjaju „Vejkfildi“.
Koliko konj ima zuba vodile su se „visokonaučne“ rasprave. Otvoriti konju usta i prebrojati zube bila je hereza. Ako je autoritet rekao da ih ima 102, onda ih toliko ima. Isto je i s vakcinama. Mnogi naši lekari ne podržavaju dogmu o vakcinama. Sinoć me je nazvala doktorka pedijatar, a jutros lekarka iz Šibenika. U Briselu mi je posle izlaganja prišlo čak troje belgijskih lekara.
Da li biste Vi vakcinisali svoju decu danas po kalendaru vakcine u Hrvatskoj?
Imam troje malo starije dece. Vakcina tada još nismo bili svesni. Svi su vakcinisani po kalendaru. I svi imaju problema sa alergijama, neki i sa astmom. Dobro su prošli. Danas ne vakcinišem ni Bukija. Našeg kućnog ljubimca.
Vi za sebe kažete da niste protivnik vakcinisanja, čak smatrate kako bi trebalo da se vakcinišemo, ali ne prisilno i ne vakcinom iz igle. Molim Vas da nam objasnite zašto?
Opasnost vakcine dolazi od neprikladne konformulacije informacije i adjuvanta vakcine, pojačivača te informacije, kada se u telo unesu iglom! Stvara se imunoprovocirajući „džep“ iz kojeg se mesecima oslobađaju kvanti lažnih informacija. Zbog adjuvanta, „džep“ nije jedan već stotine uboda, koji mesecima maltretiraju imuni sistem dok se konformulacija vakcine ne razgradi! Provokacija pritom ne dolazi spolja kroz sluznice na fiziološki predviđeni i organizovani način, nego iznutra, nasilnim probijanjem kože, organ koji je tu da bi to onemogućio! Prirodna imuna reakcija ima tok, početak i kraj. Izazvana vakcinom u igli – nema kraja. „Džep“ šalje (dez)informacije bez mogućnosti da ih imuni sustav poništi i ukloni. Tu je zagonetka i odgonetka pogrešnog prepoznavanja sopstvenih tkiva, začetka autoimune bolesti. Pojednostavljeno, život se svodi na obranu i hranjenje (rast). Kod obrane, krv se povlači u ekstremitete, kod hranjenja u probavni trakt. Dok se brani, telo je u stresu i ne hrani se. Ako stres traje predugo, narušava se zdravlje. Isto se dešava kad se vakciniše iglom. Imuni sistem se veštački uvodi u stanje trajne obrane, stresa, što se manifestuje preusmeravanjem telesne metaboličke energije za potrebe imunog sistema!
Odatle malaksalost, uobičajena navodno „blaga“ nuspojava nakon vakcinisanja. Na primer, posle primanja „svinjske“ vakcine, preko dvesta medicinskih sestara iz Švedske zbog slabosti nije moglo da dođe na posao! Zar to nije jasan pokazatelj šta se na metaboličkom nivou dogodilo?
Posebno je loše ako se imunološkom stresu podvode deca. Američki kalendar predviđa do njihovog šestog meseca života čak 45 „džep“ doza vakcine, do 18 meseci 64, a do 4-6 godine života 74! Tako svako dete prosečno do šeste godine života jednom mesečno primi „obrok imunomobinga“ koji svaki traje mesecima! „Doktrina“ vakcine zapravo godinama drži decu u neprekidnom imunološkom stresu! Posledice su sledeće: svako drugo dete u Americi boluje od hronične bolesti ili je gojazno. Svako šesto ima poteškoće u učenju (neurološka disfunkcija, možda povezana s vakcinama), svako deveto boluje od astme (imunološka disfunkcija), svako dvanaesto od alergije (imunološka disfunkcija), svako deseto trpi poremećaj ponašanja (ADHD, neurološka disfunkcija možda povezana i s vakcinama?), svako dvadeseto pati od nekog oblika epilepsije (napadi, neurološka disfunkcija nekontrolisanih elektroporemećaja rada mozga, možda povezano s vakcinama?), svaki 45 dečak boluje od neke bolesti iz spektra autizma (neurološke disfunkcije verojatno povezane s vakcinama) i tako dalje.
Imuni sistem do rođenja „uči“ isključivo od vlastite okoline, isključujući iz sistema sastavnice koje bi mogle da reaguju protiv sopstvenih tkiva, dakle autoimuno. Ipak, u trudnoći imuni sistem razvija i potencijal da reaguje protiv tuđeg. Zato po rođenju, dete mora jako brzo da uči. Štićeno je antitelima iz mleka majke. Ubrzo stvara stotine i hiljade sopstvenih antitela čiji nastanak je podstaknut materijama iz okoline. Uspešno i bez stresa, dete se „vakciniše“ prirodnim vakcinama „XXXL u1“, bez nuspojava i stresa.
Grozan zdravstveni karton američke dece svakako je posledica neprekidnog maltretiranja imunog sistema vakcinama u igli u životnom razdoblju masovnog sticanja imuniteta prirodnim putem! Prestimulacija imunog sistema iglom može da dovede da ovaj počne da greši u razlikovanju sopstvenog od stranog! Nakon ove greške – nema povratka.
U intervju za Slobodnu Dalmaciju rekli ste kako postoji veza između vakcine i pojave autizma, sad Vas molim da nam kažete što je po Vašem mišljenju glavni cilj onih koji vuku konce? Razboljevanje čovečanstva koje kao bolesno donosi veći profit? Depopulacija?
Nisam siguran u konce Teorije zavere, ali jesam u duhovnu, moralnu i socijalnu regresiju Homo sapiensa prema lažnoj celini gigantskog Ega. Svojstvo Ega je neutaživa glad za važnošću i moći. Zgrtanje mu je sredstvo. Egu moći nikada dovoljno, pa ni jagme za bogatstvom. Pogledajte naše egzemplare. Ali Ego je tek opsena, kukavički beg od onoga što smo i što bi trebalo da budemo. Bežeći od sebe, uzaludan je beg od sopstvene senke, bijeg od neispunjenosti i neostvarenosti, beg od suočavanja, i konačno, beg od straha. Ego misli da je „lek“ u još više novca i još više moći. Ego ne može da shvati da „leči“ pogrešnim lekom, Ego misli da je premalo „leka“! U toj otuđenoj celini zadriglih i prebogatih čemu većina nas teži, nema empatije, nema osećaja za druge. Drugi su sredstvo, tek predmeti ostvarenja za više novca i moći. Tek predmeti za iživljavanje. Nemamo se više gde sakriti. Nemamo čak ni rezervate. Možemo samo BITI. A BITI je smrtni neprijatelj Ega.
Šta nam je činiti po pitanju prisilnog vakcinisanja i propagande? Kako zaštiti društvo od tog mentalnog mobinga?
Obraćanje struci i institucijama nema svrhe. „Zna“ se mišljenje struke. Ko su „struka“, to ne znam, obzirom da su se naši lekari preko Povereništva za etiku jasno odredili da je „prisilno vakcinisanje neetično“, a „lekari ga po savesti mogu odbiti“. Uprkos tome, Veliki Autistični Brat proglašava vakcinisanje obaveznim i sankcioniše roditelje koji mu se protive. Brat se poziva na „struku“. I tako zatvaramo krug i vraćamo se na prvo pitanje.
Postoji li opravdana bojazan da će uskoro biti namerno izazvana epidemija nečega kako bi optužili nevakcinisane ili pak propagirali vakcine? To se dogodilo već nekoliko puta, zar ne?
Dok ne uništimo moć prirodne obrane vakcinama, aditivima, herbicidima i sličnim, nemamo se čega bojati. Pa stalno se i proglašavaju epidemije „smaka sveta“ – SARS, ptičji, svinjski grip, zika, Zapadni Nil… Prave epidemije „smaka sveta“ su bolesti izazvane aktivnostima čoveka, medicinskim postupcima i lekovima.
U SAD su po smrtnosti na prvom mestu „jatrogene bolesti“ – bolesti izazvane nuspojavama lekova! Amerikaci poput Neandertalaca pokorno kreću prema danu kada će im svaki drugi građanin biti autističan. Kod nas umire pedesetak ljudi dnevno od epidemije tumora zbog stresa i hrane neprikladne za ljudsku upotrebu. Umiremo jer smo poslužili kao hrana za nečiji Ego.
Pre 170 godina, kada se medicina bavila pijavicama, Gregor Mendel je iz biljnih statistika shvatio zakone nasleđivanja i predvideo postojanje gena i alela! Danas sveznajuća medicina iz grotesknih statistika narastajućih autoimunih bolesti, nikako da prepozna gde im je uzrok!? A one, koji se usuđuju da ih prepoznaju možda u vakcinama, obračunavaju se isterujući ih iz medicinske branše.
Za kraj, molim Vas da mi date kratko mišljenje po pitanju italijanske studije. Naime, od 44 vakcina kojima se vakcinišu Evropljani i koliko ih je testirano, samo jedno je čisto i to ono – za životinje. U svim vakcinama za ljude pronađeni su teški metali i nanočestice?
Pažljivo sam pročitao izvorni naučni članak, a o tome slušao i u Briselu od samih autora. Moj glavni prigovor je da nedostaju sve potrebne kontrole. Autori je trebalo da daju dokaze da kontaminacije na primer nisu sami nehotično izazvali. Najviše zbunjuju čestice veličine nekoliko desetina mikrona (najveće i 140!) koje ne mogu da prođu završnu sterilnu filtraciju, obzirom da su za to predviđeni filteri manji od 0,4 mikrona!?
Međutim, bez obzira na sve, ja ne vidim način kako bi opisana onečišćenja mogla da preusmere imuni sistem protiv sopstvenih tkiva, osim opisanog načina koji važi za sve vakcine u igli! Uklanjanjem onečišćenja, ako tamo stvarno i jesu, ne bismo rešili problem. Problem su same vakcine! Ako se daju iglom
